ОДГОВОР: Самостални синдикат високог и вишег образовања и
студентског стандарда Србије (скраћено: СВОС) основан је 29. јуна 2005.
године. Чланови Синдиката образовања Србије (СОС) запослени у високом и
вишем образовању и студентском стандарду, који су били незадовољни
тиме како је интересе запослених у тим делатностима заступао СОС,
напустили су СОС и основали посебан синдикат запослених у поменутим
делатностима. Синдикат је 29. септембра 2005. званично регистрован од
стране надлежног министарства.
[ Напомена,
10.6.2009: На Ванредној скупштини СВОС-а, одржаној 25. марта 2009,
промењено је име и донесен нови Статут СВОС-а. Ново име СВОС-а је
Синдикат високог образовања Србије. ]
ОДГОВОР: Циљеви СВОС-а дати су у Програму и у Личној карти
Синдиката. Укратко, најважнији циљеви и начин њиховог постизања су:
Заштита материјалног положаја запослених
Постићи да запослени у високом образовању буду равноправно
третирани у односу на запослене у осталим јавним службама (иста
основица за обрачун и исплату плата у свим јавним службама, исти
коефицијенти за исте категорије запослених, јединствена добро
избалансирана листа коефицијената за све јавне службе). Да би се ово
постигло оснивачи СВОС-а су се, још 2002. године, укључили у борбу за доношење потребних
закона којима ће се дефинисати и регулисати финансирање, почевши
од издвајања средстава у буджету (процентуално учешће високог
образовања у складу са европским стандардима), преко расподеле
издвојених буджетских средстава високошколским установама, до
расподеле буджетских средстава унутар установа.
Радно правна заштита
Уз помоћ синдиката у установи и, по потреби, синдиката на вишем
хијерархијском нивоу, обезбедити примену и поштовање закона било да
се ради о појединцу, групи, или читавој нашој грани. Због свих
недостатака тренутно важећег Посебног колективног уговора за високо
образовање (који је на брзину усвојен, без учешћа представника
нашег синдиката), а који су делимично поменути у отвореном писму министру просвете, даном постизања
репрезентативности тражићемо да се усвоји колективни уговор који
предложи СВОС, а који ћемо претходно објавити на овом сајту, ради
спровођења јавне расправе. [ Напомена, 10.6.2009:
Активности око Посебног колективног уговора за високо образовање
представљене су на посебној страни овог сајта. Погледајте... ]
Оспособљавање чланства за синдикалне активности
Неопходно је, јер се у ово тзв. „време транзиције“, спроводе праве
синдикалне активности, за које је потребно бити добро информисан и
добро обучен. Ефикасно средство да се то постигне пружају савремене
информационе технологије, које управо користимо кроз овај
веб-сајт.
За остале активности, тј. циљеве које треба
постићи, видети у нашем Програму.
ОДГОВОР: У Синдикат образовања Србије (СОС) смо, као синдикати
новосадског универзитета, односно београдских универзитета и виших
школа, ушли у септембру 2003. године. Приступили смо му јер смо веровали
да ће већи синдикат имати и већи утицај на представнике власти, те да
ћемо решити бар горући проблем, неадекватно финансирање запослених у
високом образовању. Међутим, нисмо наишли на очекивану подршку.
Испоставило се, на жалост, да је практично све што смо постигли у оквиру
СОС-а постигнуто, заправо, нашим активностима пре уласка у СОС, кроз
упорну двогодишњу борбу и притисак на Владу да се проблеми у високом
образовању реше. (Један од видова те борбе био је и штрајк, организован
на Универзитету у Новом Саду и на оним факултетима Универзитета у
Београду чији су синдикални представници данас активисти СВОС-а.)
Видели смо да ни за наш основни захтев, изједначавање основице плата
у високом и вишем образовању са основицом плата у основном и средњем
образовању, у СОС-у, једноставно, не постоји подршка (насупрот
обећањима у супротно која смо добили приликом приступања СОС-у).
Видели смо да се за остварење наших циљева морамо сами изборити. Зато
смо основали посебан синдикат. Основали смо га јер не пристајемо на лоша
решења, добра само за користољубиве личне интересе, а на штету
целокупног чланства. Основали смо га јер желимо трајна системска решења
и у потпуности смо спремни да се за њих боримо и да у њиховом
доношењу активно учествујемо. Не пристајемо на манипулисање чланством,
које се, ради ситних личних интереса, врши у виду неадекватних и
противзаконитих споразума са представницима Владе (по тим споразумима је
високо образовање годинама било најлошије плаћена јавна служба), као и
у виду давања половичних информација, у суштини, дезинформација. Нови
синдикат високог образовања зна све недостатке синдиката који смо
напустили и кроз свој Статут и Програм, као регулативни оквир за неопходне акције,
нуди нова решења и сасвим другачији приступ
проблемима.
ОДГОВОР: Синдикат високог образовања Србије (СВОС)
репрезентативан је у делатностима високог и вишег образовања. Решење о утврђивању репрезентативности објављено је у Службеном
гласнику Републике Србије број 105/08 од 14. новембра 2008. године (погледајте
решење). У периоду након доношења решења о репрезентативности
СВОС је променио име (тј. не зове се више Самостални синдикат високог
и вишег образовања и студентског стандарда Србије, под којим се
именом помиње у решењу, него Синдикат високог образовања
Србије) али то не доводи у питање репрезентативност СВОС-а, који је
након доказане репрезентативности увећао број својих
чланова.
ОДГОВОР: Представљајући СВОС, ово смо питање често чули на
факултетима у Београду, посебно на оним факултетима чији су синдикати
остали у СОС-у. Захтев да се Синдикат региструје поднели смо
Министарству за рад и запошљавање, наводећи, као адресу Синдиката,
адресу Синдиката београдских универзитета и виших школа, а то је
Дечанска 14, Београд. Сматрали смо да је то најпрактичније решење.
Запослени и одговорни у Министарству за рад и запошљавање вероватно
знају из којих разлога нису хтели да региструју наш Синдикат на тој
адреси. Захваљујући Савезу самосталних синдикату града Новог Сада и
општина, тј. његовом изразито видовитом и коректном председнику,
господину Драгу Ђокићу, добили смо сагласност да адреса СВОС-а буде у
Новом Саду, Булевар Михаила Пупина 24; дакле, у згради Савеза
самосталних синдиката града Новог Сада и општина налази се и Самостални
синдикат високог и вишег образовања Србије (СВОС). Наглашавамо, СВОС
је искључиво синдикална организација и једине политичке активности
којима се бавимо везане су за побољшавање материјалног и социјалног
положаја наших чланова.
ОДГОВОР: Да, то је тачно. СВОС јесте заслужан што је основица у
високом и вишем образовању изједначена са основицом у основном и
средњем образовању. СВОС се за изједначење изборио што непосредно,
својим директним акцијама, што на посредан начин.
Образложење
Јединствена основица у целокупном образовању један је од кључних
циљева оснивача СВОС-а још од 2002. године, када је основица у високом
и вишем образовању била „замрзнута“ (уопште није повећавана скоро две
године, што се може видети и из Графичког
приказа кретања основица почевши од новембра 2001). Да би се
постигло изједначење, СВОС (тј. оснивачи СВОС-а) је приступио
непосредним акцијама, које су ишле у више праваца:
Указивање на проблем надлежним министрима у Влади
Републике Србије (још од 2002. године – више детаља у
писму упућеном тадашњем премијеру, Зорану Ђинђићу), стручној
јавности (нпр. на скупу ТРЕНД – погледајте одговарајуће радове презентоване
2006, односно 2007. године) и најширој јавности (путем масовних
медија).
Организовање штрајкова (у јуну и октобру 2003. године;
више детаља на страни за наше раније активности)
Судске активности (Ове активности спровођене су након
оснивања СВОС-а, 2005. године. Укључују нашу иницијативу за оцену уставности,
као и обрачун штете и најаву судске тужбе, о чему више детаља можете
наћи на страни са анализом финансирања).
Након штрајкова организованих 2003. године постигнуто је
„одмрзавање“ основице у високом и вишем образовању, тако да је она од
тада повећавана у истом проценту у којем је повећавана основица у
основном и средњем образовању. Нисмо били задовољни таквим половичним
„решењем“, захтевали смо изједначење основица, али како у Синдикату
образовања Србије, којем смо припадали, није било „слуха“ за наше
проблеме били смо принуђени да у јуну 2005. године оснујемо нов синдикат
– Самостални синдикат високог и вишег образовања и студентског
стандарда Србије (скраћено: СВОС).
По оснивању СВОС-а, поред тога што смо добили правни основ за
покретање горепоменутих судских активности, добили смо и „маневарски
простор“ за посредну борбу за изједначење основица. Наиме, тиме што смо
се оформили и регистровали као посебан синдикат, синдикат који
пеманентно увећава број својих чланова, и руководство Синдиката
образовања Србије је, како га не би напустило чланство и прешло у СВОС,
било принуђено да се заложи за изједначење основица. Тиме се на
очигледан начин показало да је конкуренција потребна и
синдикатима. Коначно, удруженим напорима СВОС-ових директних акција,
уз ефекте СВОС-овог посредног деловања, основице су, почевши од
септембра 2007. године, напокон и изједначене. У том смислу можемо с
пуним правом рећи да СВОС јесте заслужан за изједначење основица у
образовању.
ОДГОВОР: Из два разлога. Прво, зато што није једино битна ствар
то колико је новца. Једнако је, наиме, важно и на који се начин
постојећа количина новца расподељује. Оснивачи СВОС-а указују на то
још од 2002. године, када су надлежнима у Влади Србије у више наврата,
на жалост безуспешно, скренули пажњу на погубност члана 43 Уредбе о нормативима... којим се одређује само основ
по којем факултети стичу буджетска средства, остављајући
факултетима пуну слободу да сами формулишу правила расподеле тако
стечених буджетских средстава (погледајте наш
предлог за измену члана 43, изложен у писму упућеном тадашњем
премијеру др Зорану Ђинђићу). На тај начин је факултетима дозвољено да
смање норму часова за предавања, а деканима да (не)оправдано повећају
коефицијенте појединим запосленима. Последица тога је да неки од
запослених имају веће плате него што им, сходно правилима стицања,
припадају. Но, како новца има толико колико има, ако неки узму више него
што им припада, то значи да за остале остаје мање пара него што им, по
правилима стицања, припада, те ће бар неки од њих нужно морати да
добију мање плате него што им припадају. То се одвија на тај начин што
је основица на тим факултетима нижа од основице коју плаћа држава, те ће
самим тим сви запослени којима није снижена норма часова, нити су им
увећани коефицијенти, добити мање плате него што им припадају.
Други узрок ниже основице, специфичан за факултете и више
школе на територији АП Војводине, је то што њима држава (Република
Србија) у овом моменту [ писано 2008. године ] и не плаћа
према основици прописаној Закључком 05 број 120-1554/2008-4, усвојеним
на седници Владе Србије одржаној 17. априла 2008. Наиме, према поменутом
Закључку, који (би требало да) се примењује почевши од плате за март,
основица износи нето 2116,66 динара, тј. за 5% је увећана у односу на
дотадашњу основицу, која је износила нето 2015.87 динара. Међутим, у
потпуној супротности са поменутим Закључком, средства за исплату плата
запослених на факултетима и вишим школама у Војводини, не само да нису
повећана за поменутих 5%, него су за око 2% умањена, тако да сада
основица по којој држава плаћа у Војводини реално износи само 1975,61
динара... [ Напомена, 10.6.2009: Поменути проблеми у
финансирању високошколског образовања у Војводини у 2008. години, на
које је СВОС благовремено указивао надлежним органима, исправљени су у
новембру 2008, након ребаланса
буджета. Напомена, 8.7.2011: Слична
„грешка“ у министарству могла би се поновити, задесити и друге факултете
у Србији. Зато је неопходно да сви ми у синдикату будемо увек будни и
контролишемо да ли послодавац (у нашем случају држава, тј. њени
представници и заступници: министри, управе факултета итд.) испуњава
своје обавезе. ]
Све у свему, коначно решење за финансирање високошколског
образовања није уредба о финансирању (које се чак и не зове тако, мада
то јесте) коју доноси група људи без јавне расправе, нити су то уредбе
о коефицијентима, које се доносе по неколико пута годишње, опет ван
јавности и јавних расправа, увек на корист једних и штету других, још
мање су то закључци који се чак и не објављују у Службеном гласнику
Републике Србије. Решење мора бити системско, засновано на посебном Закону о финансирању високог
образовања, или пак Закону о платама у јавним службама, о чему смо
говорили и у овом коментару и кроз читав
синдикални ангажман почевши од 2002. године па до данас.
У најкраћем: Зато што запослени (у било којој јавној
служби, па и у високошколском образовању) који нису чланови
синдиката немају никаквог утицаја на људе који са надлежним министрима
Владе Србије преговарају о висини плата свих запослених, па и оних који
нису чланови синдиката.
Образложење (ако вас не
интересује образложење, можете прочитати само закључак)
Како је то детаљније објашњено у анализи финансирања, плате
запослених у свакој од јавних служби, па и у државном школству, одређују
се на основу основице и коефицијената које доноси Влада Србије у складу
са договорима који су претходно постигнути са репрезентативним гранским
синдикатима. (На територији Србије репрезентативни су они грански
синдикати у које је учлањено најмање 10% од укупног броја запослених у
одговарајућој „грани“.) Тако донете основице и коефицијенти примењују
се, затим, на све запослене из одговарајуће јавне службе, били они
чланови синдиката или не.
Очигледно је да ако нисте члан синдиката немате могућност да утичете
на формулисање ставова и захтева које ће руководство синдиката
заступати у преговорима са Владом Србије. На жалост, како показује
искуство оснивача СВОС-а, то још увек не значи да ако јесте чланови
репрезентативног синдиката аутоматски имате такав утицај, нити да имате
могућност да утичете да се реше макар само они основни проблеми, ради
чијег решавања сте се, првенствено, и прикључили синдикату. Наиме, ми,
оснивачи СВОС-а, смо се у септембру 2003. године били прикључили
Синдикату образовања Србије (СОС), у нади да ћемо се у оквиру једног
моћног синдиката, са великим бројем чланова, лакше изборити за
испуњење нашег основног циља, а то је јединствена основица за
исплату плата (да не буде основица за високо и више образовање нижа
од основице за основно и средње образовање) и исти коефицијенти за
рад исте вредности. У моменту приступања СОС-у од његовог
председника добили смо обећање пуне подршке у реализацији нашег
основног циља. На жалост, за готово две године колико смо дуго били
чланови СОС-а, апсолутно никакву подршку од његовог председника нисмо
добили. Само разноразне изговоре којима је аргументована наводна
немогућност остварења нашег циља. Видевши да смо погрешили приступивши
СОС-у, у јуну 2005. из њега смо иступили и 29. јуна 2005. основали
СВОС, посебан грански синдикат запослених у високом и вишем образовању
и студентском стандарду. Напустивши СОС знали смо да не можемо ништа
постићи простим „учауривањем“ у наше синдикалне организације на
факултетима и вишим школама, да се морамо удружити у сопствени грански
синдикат, па макар у прво време и не били репрезентативни. Јер, суочен
са појављивањем конкуренције, СОС је, како би сачувао чланство,
коначно почео да остварује „немогуће циљеве“. Па је тако, одмах по
оснивању СВОС-а, експресно изједначена основица у студентском стандарду
са основицом у основном и средњем образовању и ученичком стандарду.
Затим је у јуну 2006. године основица за високо и више образовање
повећана за 16%. Издејствовано је њено постепено повећање како би се и
она, најзад, од септембра 2007. године, изједначила са основицом у
основном и средњем образовању. СВОС је, наравно, задовољан што је
Влада Србије почела да обраћа пажњу и на високошколско обратовање. Оно
са чиме нисмо и не можемо бити задовољни јесте и чињеница да основица
није изједначена још 2005. године, с обзиром да су након доношења новог
Закона о раду (донет у марту 2005. године) постојали сви законски
предуслови за то. У том смислу смо код Уставног суда Србије покренули иницијативу за оцену
уставности и законитости, како бисмо заштитили права свог чланства
на једнаку зараду.
Међутим, све ово што ипак јесте постигнуто највероватније не би било
постигнуто да смо 2005. године, након што смо напустили СОС видевши да
он не ради ништа на решавању наших проблема, резигнирано дигли руке од
свега, „учаурили“ се у синдикалним организацијама на нашим факултетима,
не учествујући више у раду било каквог гранског синдиката, или се, пак,
згађени читавом ситуацијом, једноставно сасвим ишчланили из синдиката.
СОС тада не би имао практично никакву конкуренцију, па највероватније,
као ни током претходне две године (од 2003. до 2005), ништа не би ни
радио. Насупрот томе, суочен са конкурецијом у виду нашег синдиката бар
је нешто урадио, ствари су се поново покренуле са мртве тачке. (Први пут
су биле покренуте 2003. године, о чему се више детаља може наћи на
страници о нашим ранијим активностима, у одељку о значајнијим активностима оснивача
СВОС-а у периоду пре оснивања СВОС-а.) Све у свему, конкуренција
је, очигледно, потребна и синдикатима!
Једини начин да се људи који са надлежним министрима Владе Србије
преговарају о висини плата свих запослених (па и о висини плата оних
запослених који нису чланови синдиката) натерају да заиста раде
на повећању плата запослених јесте да што већи број запослених буде
члан неког од активних гранских синдиката. (СВОС је један од
активних гранских синдиката у области висошколског образовања; у овој
грани постоје и неки грански синдикати који практично постоје само „на
папиру“, тј. нису активни.) Ако сте се, незадовољни (не)радом
постојећег синдиката, ишчланили из синдиката, или му никад нисте ни
приступили, можда имате „чисте руке и мирну савест“, али свакако немате
никакав утицај на људе који преговарају о висини и ваше плате.
Исто тако, ако сте члан синдикалне организације (на факултету или вишој
школи) која није члан ниједног гранског синдиката (каква је, нпр.,
синдикална организација Електротехничког факултета у Београду), такође
немате никакав утицај на преговараче. Једини начин да утичете на њих
јесте да будете члан неког од активних гранских синдиката (тј. да је
синдикална организација на вашем факултету или вишој школи чланица
таквог гранског синдиката). У образложењу нашег одговора на ово питање
можете видети неке од разлога из којих сматрамо да би при одабирању у
који од активних гранских синдиката да се учланите требало да се
определите за СВОС.
ОДГОВОР: Ову проблематику разрешава члан 207 Закона о раду, који
гласи: (1) Запослени приступа синдикату потписивањем
приступнице. (2) Послодавац је дужан да запосленом који је члан
синдиката на име синдикалне чланарине одбије износ од зараде на основу
његове писмене изјаве и да тај износ уплати на одговарајући рачун
синдиката. Напомена: На овом сајту дат је образац за Изјаву о
приступању синдикату тзв. ПРИСТУПНИЦА.
ОДГОВОР: Приступањем Синдикату високог образовања Србије
према Статуту СВОС-а постајемо чланови градских синдиката у
универзитетским центрима Србије, који су начин територијалног
организовања. Немогуће је истовремено бити члан СВОС-а и члан
синдикалне организације која му не припада. Дакле, или СВОС или неки
други грански синдикат. Ствар избора. У сваком случају, нема разлога
за бојазан од плаћања дупле чланарине.
ОДГОВОР: Синдикална организација у целини приступа СВОС-у тако што
СВОС-у приступају сви њени чланови потписивањем приступница, тј.
личним изјашњавањем.
ОДГОВОР: Министар рада, запошљавања и социјалне политике доноси
Правилник о упису синдиката у регистар. Пречишћен текст
Правилника, као и остала документа потребна за регистрацију, можете наћи
на нашем сајту, на страници Докумета за регистрацију
синдиката. За више детаља и помоћ можете нам се обратити на нашу
е-маил адресу: svos@svos.org.rs
.