Активности --> Анализа финансирања

Како нас финансира Влада из јавних прихода Републике

(ажурирано 30. априла 2008; Прилог 2 ажуриран 21. маја 2009; Прилог 3 додат 27. јануара 2010, допуњен 17. марта 2010)

[ НАПОМЕНА: Ова анализа првобитно је била постављена на сајту Синдиката Факултета техничких наука у Новом Саду. Овде је дата ажурирана верзија анализе.]

Садржај

(Кликните на део који вас интересује, ако не желите да читате читаву анализу.)

Уводне напомене и прописи (правна регулатива)

Основице

Коефицијенти

Тренутно стање и прогноза за 2007. годину (стање из јануара 2007; додато 9.1.2007)

Табеларни приказ финансирања (за период: дец '05 - дец '06; ажурирано 9.1.2007; Табела 1 ажурирана 17.4.2007)

Нови коефицијенти и основице (додато 10.5.2007; допуњено 21.11.2007, 4.12.2007. и 30.4.2008)

Нови табеларни приказ финансирања (подаци дати у нето износу; додато 10.5.2007; исправљено 23.5.2007; допуњено 16.6.2007, 21.11.2007, 4.12.2007, 23.1.2008. и 30.4.2008)

Уговори о финансирању (додато 1.3.2007)

Прилог 1 (додато 29.3.2007)

Прилог 2 - Учешће високошколског образовања (ВО) у буджету и БДП-у Србије (додато 23.1.2008; ажурирано 21. 5. 2009)

Прилог 3 - Финансирање високог образовања у 2010. години (додато 27. 1. 2010; допуњено 17. 3. 2010)

Уводне напомене и прописи (правна регулатива)

Према члану 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Сл. Гласник РС“, бр. 34/01), плате запослених у јавним службама (у које спада и високо образовање) утврђује се на основу:

1. основице за обрачун и исплату плата (у даљем тексту: основица);
2. коефицијента који се множи основицом (у даљем тексту: коефицијент);
3. додатка на плату (коментар: за највећи број запослених то је само тзв. минули рад);
4. обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате у складу са законом.

врх стране

Основице

Основице за обрачун и исплату плата утврђује Влада РС, доношењем закључака у складу са договорима са репрезентативним републичким синдикатима за одређену јавну службу (протокол, споразум и сл.).
Важна напомена: На сајту Владе Србије, на жалост, не налазе се закључци о основицама. Податке преузимам из часописа „Информатор“ на који је Синдикат ФТН-а претплаћен. За податке у електронској верзији потребна је посебна претплата.
    Више и високо образовање су већ годинама најлошије плаћена јавна служба у Србији. Годинама нас представници Владе, а, на жалост, и представници Синдиката образовања Србије (даље: СОС), замајавају празним причама о томе како факултети имају и додатних прихода. Па шта онда? Да ли факултети додатне приходе стичу противзаконито и, ако је тако, које су мере од стране државе предвиђене да та незаконито стечена средства буду одузета, а да они који их стичу буду кажњени, уместо да се, на начин како је то сада регулисано (мањом основицом за високо и више образовање), кажњавају сви запослени у високом и вишем образовању? Осим тога, они који нас још увек представљају (СОС) нигде не помињу чињеницу да се материјални трошкови једне високошколске установе финансирају из буджета сразмерно проценту у којем буджет учествује у укупном приходу установе (остало финансира сама установа). То значи да што је већи додатни приход установе, то је мања обавеза државе у финансирању материјалних трошкова. Али, зар је то разлог да држава казни све запослене у високом школству смањивањем основице? Зар је то разлог да држава буде послодавац који не поштује Закон о раду, те да, противно члану 104 Закона о раду, запосленима у високом образовању „за исти рад или рад исте вредности“ (став 2 члана 104) исплати мању зараду него запосленима у осталом образовању, тј. мање него запосленима у било којој другој јавној служби?
    На једном скупу на Факултету техничких наука у Новом Саду, који су са министром финансија у мају 2006. године организовали студенти менаджмента, министар Млађан Динкић је на моје питање зашто Влада Србије не поштује Закон о раду, већ високошколско образовање упорно оштећује, одговорио да је то једноставно зато што држава нема пара. Ипак, под притиском новог Синдиката високог образовања, чији су представници свих ових година ратовали и са Владом Србије, али и са руководствима постојећих републичких синдиката који су нас заступали, у јуну месецу 2006. година се разлика у основици између високог и осталог образовања смањла са 32% на 22%. Изгледа да је министар финансија проценио да сада држава има више пара. Међутим, основица још увек није изједначена. Али је зато потписан Протокол по којем ће се повећавати коефицијенти запосленима у основном и средњем образовању, те тако разлика у платама и даље одржавати на штету високог образовања.
Напомена: О кретању основица по протоколима који су потписивани у периоду од када је на снази нови Закон о раду па до данас може се видети у Табели 1. Линкови на ову и друге табеле о финансирању налазе се у табеларном приказу финансирања, на крају ове стране.
    Основица коју има основно и средње образовање имају и следеће јавне службе: здравство, култура, центри за социјални рад итд., као и запослени у осталим јавним службама (како пише у закључцима Владе који се односе на основице). Ето, више и високо образовање нису те „остале јавне службе“. Заиста, није лако првом синдикату високог образовања да се “носи“ и са министром финансија и са представницима СОС-а. Но, на срећу, и правда и закон су на нашој страни, па се неке акције могу и морају хитно предузети...
    Елем, сада, када је основица за запослене у вишем и високом образовању повећана за 10%, на снагу ступају:

Кофицијенти

Нема повећавања коефицијената за запослене у високом и вишем образовању.
Влада Републике Србије је на седници одржаној 6. јула 2006. године донела Уредбу о изменама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама. Поменута Уредба је објављена у „Сл. гласнику РС“, бр. 58/06 од 7.7.2006. године, и може се преузети са одговарајуће странице сајта Владе. По овој Уредби се за 2% увећавају коефицијенти запосленима у основном и средњем образовању и то: за сва радна места са ВИ и VII степеном стручне спреме, као и за поједина радна места која захтевају IV и В степен стручне спреме. За 2% се увећавају и коефицијенти запослених у ученичком и студентском стандарду, почев од ИИ степена стручне спреме на више.
    Уредба о изменама се примењује почев од исплата плата за јун 2006. Запосленима у високом и вишем образовању коефицијенти се не увећавају. Тако су се договорили представници репрезентативних синдиката образовања и представници Владе Србије, а Влада Србије то потврдила на поменутој седници. Јасно је, дакле, да се Влада Србије и синдикати јавних служби кроз непрекидне измене коефицијената у појединим јавним службама прегањају између себе, уместо да заједно донесу нову квалитетну Уредбу о коефицијентима или, још боље, квалитетан Закон о платама у државним органима и јавним службама. Али то је друга и подужа прича...

У међувремену је, на седници Владе Србије од 28. септембра 2006, донета још једна (19. по реду) измена Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама (може се преузети са странице сајта Владе посвећене одговарајућој седници). По поменутој измени Уредбе запосленима у основном и средњем образовању поново су повећани коефицијенти.

На овом сајту (на страни за уредбе) могу се наћи две важеће уредбе о коефицијентима за високо образовање: једна за наставно (Уредба о изменама и допунама Уредбе о нормативима...), друга за ненаставно особље (Уредба о изменама и допунама Уредбе о коефицијентима...), као и тзв. пречишћени текст целокупне Уредбе о коефицијентима...

врх стране

Тренутно стање и прогноза за 2007. годину

(стање из јануара 2007; додато 9.1.2007)

На седници Владе одржаној 23. новембра 2006. донета је још једна („јубиларна“, двадесета) измена Уредбе о коефицијентима..., којом су повећани коефицијенти појединим категоријама запослених у основном и средњем образовању.

Претходно је, на седници од 9.11.2006, Влада Србије донела закључак број 120-9686/2006, којим су утврђене основице у високом и вишем образовању, односно у основном и средњем образовану и другим јавним службама. Основице се примењују почевши од плате за новембар 2006, а приказане су у Табели 1 табеларног приказа финансирања. У Табели 1а приказана је прогноза раста основица у току 2007. године, сходно протоколима потписаним са Владом Србије.

Остале табеле табеларног приказа финансирања сачињене су на основу Табеле 1 (у којој су дате основице) и на основу претходно поменутих (у одељку о коефицијентима) уредби: Уредбе о нормативима... (која регулише коефицијенте за наставно особље), односно Уредбе о коефицијентима... (која регулише коефицијенте за ненаставно особље).

врх стране

Табеларни приказ финансирања

(линкови на табеле са приказима финансирања - обрађен период од децембра 2005. до децембра 2006 - ажурирано 9.1.2007)

НАПОМЕНА: Препоручујемо вам да погледате нови табеларни приказ финансирања у коме су исправљени уочени ситни пропусти и извршена преименовања табела (табелама су дата дескриптивна имена).

врх стране

Нови коефицијенти и основице

(додато 10.5.2007; допуњено 21.11.2007, 4.12.2007. и 30.4.2008)

На седници Владе одржаној 26. априла 2007. донета је измена Уредбе о нормативима... којом су за 6% повећани коефицијенти наставног особља. На седници Владе од 4. маја 2007. донета је 22. измена Уредбе о коефицијентима... којом су повећани коефицијенти ненаставном особљу у оквиру вишег и високог образовања, појединим категоријама запослених у студентском стандарду, као и многобројним категоријама запослених у осталим јавним службама. На истој седници донет је и закључак Владе којим су за 3,2% повећане основице запосленима у високом и вишем образовању (ВВО), као и запосленима у основном и средњем образовању (ОСО) и осталим јавним службама. Нове основице и коефицијенти примењиваће се почевши од плате за април (која се исплаћује у мају).

Након овог повећања однос између основица у ОСО и ВВО остао је непромењен, односно основице у ОСО су и даље за око 16% више од основица у ВВО. Такође, велики број категорија ненаставног особља и даље има ниже коефицијенте од одговарајућих категорија запослених у ОСО, што је видљиво из табеле Ненаставно-Април2007 новог табеларног приказа финансирања датог у наставку.

Напоменимо и то да се и у последњем закључку Владе од 4. маја 2007, баш као и у претходном, од 9.11.2006. (којим су одређене основице плата од новембра 2006. до марта 2007), више не помињу основице у бруто, већ само у нето износу (што је, претпостављамо, последица другачијег система обрачуна бруто зарада од 1.1.2007). Сагласно томе, у наставку можете погледати нови табеларни приказ финансирања у коме су основице и на њима засновани подаци (плате, губици и оштећења због мање плате и/или коефицијената и сл.) изражени само у нето износу.

21. 11. 2007.
Према закључку Владе донетом 20. септембра 2007. основице у високом и вишем образовању (ВВО) напокон су изједначене са основицама у основном и средњем образовању (ОСО). За више детаља погледајте табелу Основице, у којој је дат приказ промена основица, као и табеле Наставно-Септембар2007 (у којој су приказане плате наставног особља од септембра 2007. на даље, обрачунате према новој, изједначеној, основици) и Ненаставно-Септембар2007 (у којој су приказане плате ненаставног особља за типична радна места, обрачунате према новим основицама, а односе се на плате у септембру и октобру 2007). Такође, од интереса може бити и овај Графички приказ кретања основица почевши од новембра 2001.
    Осим тога, према 25. измени Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, донетој 15. новембра 2007, изједначени су и коефицијенти ненаставног особља са коефицијентима истих категорија запослених у ОСО, и то за све категорије запослених осим за радно место књижничар. Плате по новим коефицијентима, који се примењују почевши од плате за новембар 2007. (која се исплаћује у децембру 2007), приказане су у табели Ненаставно-Новембар2007.

4. 12. 2007.
На седници Владе Србије одржаној 29. новембра 2007, донета је Уредба о измени Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буджета (Сл. гласник РС, бр. 110/2007), којом су за око 6,9% увећани коефицијенти наставног особља на факултетима. За више детаља погледајте табеле Коефицијенти-наставно (у којој је дат преглед коефицијената након последње измене Уредбе) и Наставно-Новембар2007 (у којој су приказане плате обрачунате према новим коефицијентима).

30. 4. 2008.
На својој седници одржаној 17. априла 2008, Влада Републике Србије донела је Закључак 05 број 120-1554/2008-4 према коме је запосленима у високом и вишем образовању и студентском стандарду (а такође и запосленима у основном и средњем образовању, као и у бројним другим јавним службама) основица за обрачун и исплату плата повећана за 5%, и то почевши од плате за март. Тако основица сада износи нето 2116,66 дин., уместо досадашњих нето 2015,87 дин. (Треба имати у виду да основица на појединим факултетима може бити нижа, с обзиром да је факултетима остављено да самостално одређују основице, сходно члану 43 Уредбе о нормативима...)
На наредној седници Владе, одржаној 24. априла 2008, донета је 31. измена Уредбе о коефицијентима..., којом су за око 4% увећани коефицијенти ненаставног особља од И до ВИ степена стручне спреме, почевши од плате за април.
Преглед плата обрачунатих према новој основици и коефицијентима дат је у табели Наставно-Март2008, за наставно, односно Ненаставно-Април2008, за ненаставно особље.

врх стране

Нови табеларни приказ финансирања

(линкови на табеле са приказима финансирања - подаци изражени у нето износу - додато 10.5.2007 - исправљено 23.5.2007 - допуњено 16.6.2007, 21.11.2007, 4.12.2007, 23.1.2008, 30.4.2008, 27.1.2010. и 17.3.2010)

врх стране

Уговори о финансирању

(додато 1.3.2007)

У Закону о високом образовању (Службени гласник Републике Србије, бр. 76/05), даље: Закон, као извори финансирања високошколских установа чији је оснивач Република, наводе се средства која обезбеђује оснивач (дакле, јавни приходи – буджет) и сопствени приходи (према члану 57).

Члан 58. Закона у ставу 1. каже да „високошколска установа чији је оснивач Република стиче средства за спровођење одобрених односно акредитованих студијских програма у оквиру своје делатности на основу уговора који самостална високошколска установа закључује са Владом (нагласио аутор текста), по претходно прибављеном мишљењу Министарства“. При томе се, наравно, подразумевају средства која обезбеђује оснивач. Уговор о финансирању, дакле, закључују самосталне високошколске установе. Универзитети то јесу, а факултети у саставу универзитета, према члану 32 (став 2) Закона, то више нису.

Министар просвете и спорта, Слободан Вуксановић, одржао је 9. јануара 2007. радни састанак са ректорима тзв. државних универзитета посвећен финансирању високошколских установа у Србији. Први такав састанак одржан је крајем прошле године, када су ректори преузели обавезу да направе пројекцију потребних средстава свих факултета у саставу универзитета, како би на основу тога могао да се сачини заједнички предлог за Владу Србије о издвајању средстава за реалне трошкове у следећој буджетској години и, коначно, потпишу уговори о финансирању. Почело се, најзад, са применом Закона и у делу који се односи на финансирање.

Нама, на факултетима, остаје да реално сагледамо своје досадашње пословање, да констатујемо у којој мери су покривени трошкови које је, према члану 59. Закона требало да покрије оснивач, колико нам је, према постојећој правној регулативи, држава остала дужна, као и да ли постоји начин да се средства поврате.

Остаје нам, такође, да до детаља и, по могућству, што активније пратимо промене у правној регулативи којом ће се и у будућности дефинисати финансирање и на којој ће почивати сви уговори о финансирању.

При томе треба имати у виду да је постојећа правна регулатива погодовала нерационалности, штавише, омогућавала је ненаменско трошење ионако скромних буджетских средстава, на шта су оснивачи СВОС-а указивали још 2002. године (у писму које је Влади Републике Србије у децембру 2002. упутио Градски одбор Синдиката Универзитета у Новом Саду). Пред Националним саветом је озбиљан задатак да сачини праве нормативе и стандарде рада високошколских установа, на основу којих ће се вршити финансирање, а на Влади је да обезбеди контролне механизме за наменско трошење. А онда ће у суштини бити свеједно које су високошколске установе у Закону (у члану 32, став 2) наведене као самосталне. И биће сасвим у реду то да управо универзитет има интегративну улогу за факултете у свом саставу. У том смислу, Конференција универзитета Србије (КОНУС), поред Националног савета, има изузетно значајну улогу.

Неопходна је хитна измена Закона о платама у државним органима и јавним службама, као и доношење квалитетне Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата, која се неће мењати свака два месеца. СВОС ради на томе.

врх стране

Прилог 1

(додато 29.3.2007)

Као прилог анализи финансирања прилажем овај рад који сам изложила на скупу ТРЕНД 2007 почетком марта ове године.
У раду су, између осталог, размотрене извесне правне недоречености важећег Закона о раду.

врх стране

Прилог 2 - Учешће високошколског образовања (ВО) у буджету и БДП-у Србије

(додато 23.1.2008; ажурирано 21.5.2009)

Приликом посете Факултету техничких наука у Новом Саду, 15. априла 2009, министар просвете др Жарко Обрадовић изјавио је да је стратешки циљ да Србија 2016. за образовање издваја шест одсто БДП-а (бруто домаћег производа), напоменувши да смо у буджету за 2009. били на нивоу од 3,55 одсто.

Након министрове посете је, 29. априла 2009, усвојен ребаланс буджета – тј. усвојен је Закон о изменама и допунама Закона о буджету Републике Србије за 2009. годину, који је објављен у Службеном гласнику РС бр. 31/09. Поређењем члана 6, раздео 59, поменутог закона о ребалансу буджета са чланом 6, раздео 59, Закона о буджету Републике Србије за 2009. годину (Сл. гласник РС, 120/08) рекло би се да нема неких значајнијих разлика, и то како у погледу високог образовања, тако и у погледу образовања у целини. Међутим, према члану 15 закона о ребалансу буджета, буджетским корисницима, у које спадају и државне високошколске установе, одузима се 40% средстава из сопствених прихода, што у суштини значи да се у истој мери умањују буджетска издвајања. Последично, буджетска издвајања за образовање смањују се са 3,55 одсто, које помиње министар Обрадовић, на 3,29 одсто БДП-а, а буджетска издвајања за високо образовање на само 0,60 одсто БДП-а.

Имајући у виду да су претходних година, између осталог и захваљујући СВОС-у, буджетска издвајања за високо образовање била повећана са 0,55 одсто БДП-а у 2005, на 0,75 одсто БДП-а у 2008. години, један овако драстичан пад учешћа високошколског образовања у ионако умањеном БДП-у као да наговештава да је истински стратешки циљ да Србија, најкасније до 2016. године, остане без државног високошколског образовања...

А, да цитирам колегиницу Србијанку Турајлић са Електротехничког факултета у Београду, „уважавајући све тешкоће у којима се земља налази због светске економске кризе, не види се на који начин ће њене последице бити ублажене ако Србија остане без државних високошколских установа“. (Цитат преузет из чланка „Зачуђујућа тишина академске заједнице“ објављеног 10. 5. 2009. у дневном листу „Данас“.)

Зато се ипак надам да ће на Влади имати довољно разум(евања)а и ослободити високошколске установе плаћања овог намета, што Влади иначе омогућавају ставови 3 и 4 члана 15 закона о ребалансу буджета.

За више детаља о проблему погледајте:

- Табела Учешће ВО у буджету
- Табела Учешће ВО у БДП-у
- Чланак проф. др Србијанке Турајлић, објављен у дневном листу „Данас“
- Закон о буджету Републике Србије за 2009. годину (Сл. гласник РС, 120/08)
- Закон о изменама и допунама Закона о буджету Републике Србије за 2009. годину (Сл. гласник РС, 31/09)

О идејама за могуће решење проблема погледајте:

- Предлог, у шест тачака, системског решења финансирања високог образовања и свих осталих јавних служби – изложен у чланку „Нови буджет – стара преклапања“, објављен на сајту СВОС-а 21. 11. 2007.
- Комплементаран предлог, у седам тачака, реформе система пореза и доприноса ради повећања запослености и елиминисања „сиве економије“, чиме би се повећали и порески приходи – изложен у чланку „Нико као рентијер“ проф. др Михаила Арандаренка, објављен у дневном листу „Политика“ од 19. 12. 2008.

врх стране

Прилог 3 - Финансирање високог образовања у 2010. години

(додато 27.1.2010; допуњено 17.3.2010)

Према Закону о буджету за 2010. годину сума новца који се из буджета издваја за високо образовање остала је практично непромењена у односу на 2009. и 2008. годину, у износу од око 20,8 милијарди динара (за детаље погледати табелу Учешће ВО у буджету). А све то у условима економске кризе, рестриктивног буджета и смањене јавне потрошње. Још мало па да, попут министра просвете, и ми будемо задовољни.

Али погледајмо бројке. Из њих можемо јасније видети шта заиста значе ти изрази „рестриктивни буджет, смањена јавна потрошња“. Наиме, према табели Учешће ВО у буджету видимо да је буджет за 2008. годину износио око 742 милијарде динара, за 2009. око 867 милијарди динара (односно према закону о ребалансу буджета за 2009, Сл. гласник 111/09, око 865 милијарди динара, што за ову анализу међутим није од неког значаја), док се за 2010. предвиђа буджет од преко 1055 милијарди динара. У чему се онда огледа та такозвана „рестриктивност“ буджета који се стално повећава? Буджет очигледно није рестриктиван. Бар не према свима једнако…

Наиме буджет јесте прилично рестриктиван према „јавној потрошњи“, ако јавну потрошњу посматрамо као „трошкове корисника буджета“ (просвета, здравство, култура, полиција, војска, државна управа, дотације пензионом фонду и др.). Ти трошкови су у 2008. износили око 696 милијарди динара (члан 1 закона за 2008, ставка ИИ: Издаци буджета и набавка финансијске имовине), у 2009. око 720 милијарди динара (члан 1 закона за 2009, ставка ИИ: Издаци буджета и набавка финансијске имовине), а за 2010. се планирају у износу од око 739 милијарди динара (члан 7, став 1 закона за 2010). Дакле незнатан раст, далеко нижи од стопе инфлације.

С друге стране, на отплату дуга је 2008. године утрошено око 46 милијарди динара (члан 1 закона за 2008), 2009. је за исте намене утрошено више него троструко већа сума – готово 146 милијарди динара (члан 1 закона за 2009), док се за 2010. годину за те намене планира још двоструко већа свота – преко 292 милијарде динара (члан 1 закона за 2010), уз додатних 24,3 милијарди динара (дакле више него за високо образовање - за које се издваја 20,8 милијарди динара) за субвенционисање банака (тј. њихових камата), како би се „охрабриле“ да дају кредите привреди (члан 1 закона за 2010, ставка: Издаци за набавку финансијске имовине (у циљу спровођења јавних политика)).

Из претходног постаје јасно да Србија убрзано постаје високо задужена држава, којој највећи део буджета одлази на отплату дугова, а чија влада се налази практично под туторством ММФ-а и других поверилаца. А тиме, бар што се економске политике тиче, постаје потпуно ирелевантно која ће политичка опција бити на власти. Јер, како је то луцидно приметио бугарски политички аналитичар др Иван Крастев: „балканске демократије су политички режими где су грађани слободни да мењају владе, али су врло ограничени у мењању политике. Владе бивају изабране након љубавне везе са бирачким телом, али су венчане са међународним донаторима.“ (Замка нефлексибилности, стр. 29)

Економској елити у Србији таква ситуација не смета. Будући у поседу економског капитала, она ће већ наћи начина да заштити своје интересе, на уштрб интереса свих осталих сегмената друштва, о чему смо већ писали у априлу 2009, у време склапања аранжмана са ММФ и тада предложеног тзв. „солидарног пореза“. Са друге стране, СВОС је синдикат који окупља запослене у високом образовању Србије, дакле интелектуалну елиту овога друштва. А интелектуална елита, ако не поседује економски капитал, свакако јесте у поседу интелектуалног капитала, и очигледно постаје ургентно нужно да га употреби – у заштити сопствених интереса.

Члановима СВОС-а то је јасно. Зато и јесу у СВОС-у. Али апелујемо на остале запослене у високошколским установама, који још нису постали чланови СВОС-а, да нам се придруже, да будемо јачи, не толико у бројчаном смислу (као синдикат који окупља елиту јасно је да никада нећемо моћи да имамо велики број - „масу“ - чланова), колико у смислу укрупњавања оне врсте капитала коју поседујемо, а то је интелектуални. Само тако моћи ћемо да заштитимо сопствене интересе у турбулентним временима чије последице сви већ почињемо да осећамо...

17. 3. 2010. Финансирање високог образовања – поређење са ЕУ и улога синдиката
Најрелевантнија оцена заинтересованости једног друштва за свој свеукупни напредак (економски, културни итд.) вероватно је стопа издвајања за образовање, и то можда пре свега високо образовање – које представља полугу развоја једног друштва. Упутно је стога упоредити стопе издвајања за високо образовање у Србији (у периоду 2005-2010) са минималном, односно просечном стопом издвајања за високо образовање у државама Европске уније – у крајњој линији чланству у ЕУ сада већ и формално тежимо, у децембру 2009. поднета је кандидатура за чланство, па је најлогичније упоредити се са државама ЕУ.
    Када је у питању стопа државних (буджетских) издвајања за високо образовање у државама ЕУ, она варира од минималних 0,8 % БДП (бруто домаћег производа), колика је нпр. у Бугарској и Румунији, па до 2,4 % БДП, колика је у Данској, са просечном стопом у ЕУ од око 1,2 % БДП (извор: Еуростат).
    Србија настоји да постане чланица ЕУ. Политичари такође стално причају како су знање и памет наша главна развојна шанса. За очекивати би онда било да су издвајања наше државе за високо образовање макар на нивоу минималних издвајања у државама ЕУ, дакле на нивоу Бугарске и Румуније. Нажалост, није тако. Тренутно су, према закону о буджету за 2010. годину, буджетска издвајања за високо образовање на нивоу од 0,67 % БДП-а. То значи да, ако желимо да она буду макар на нивоу минимума ЕУ (дакле 0,8 %), потребно је повећати буджетска издвајања за високо образовање за 19,4 %.
    Бројчани детаљи о процентуалном учешћу буджетских прихода високог образовања у БДП-у Србије дати су у табели Учешће ВО у БДП, а упоредни подаци са минимумом и просеком у државама ЕУ у табели Учешће ВО у БДП – поређење са ЕУ.
    Процентуално учешће буджетских прихода високог образовања у БДП потребно је ускладити са европским просеком. То представља први од три кључна корака која, по мишљењу СВОС-а, треба спровести када је у питању финансирање високог образовања.
    Други корак односи се на расподелу буджетских средстава високошколским установама – циљ СВОС-а јесте да се обезбеди рационално и наменско трошење; у ту сврху треба донети Закон о финансирању високог образовања као и нови квалитетан Закон о платама у јавним службама. Санкције за неспровођење поменутих закона треба унети у саме законе.
    Трећи корак односи се на расподелу буджетских средстава унутар високошколских установа, опет тако да се обезбеди рационално и наменско трошење, а што се постиже спровођењем горенаведених закона – у чему је улога синдиката да служи као контролор законитости рада менаджмента високошколских установа.
    За остале детаље погледајте рад Финансирање високошколских установа из јавних прихода Републике и улога гранских синдиката, који су др Гордана Бојковић, председница СВОС-а и др Станко Остојић, председник Градског одрбора СВОС-а у Београду, представили на скупу ТРЕНД 2010.

врх стране